HR - Ljudski Resursi - Srbija

Na rad u Srbiju najviše stižu Kinezi i Rusi

U javnosti se donedavno baratalo različitim ciframa – da imamo oko 5.000 iseljenika u godini ili od 15.700 do čak 49.000 onih koji odlaze, što bi bio najpesimističniji scenario, pokazuju međunarodni podaci. S druge strane, Republički zavod za statistiku je, kako su naveli, samo istraživački procenio da godišnje iz Srbije ode od 25.000 do 27.000 ljudi, odnosno da je od 2011. do 2022. godine (period između dva popisa) iz zemlje trajno odlazilo upravo toliko građana.

Institut za razvoj i inovacije ovih dana najavljuje kako uveliko sprema da krajem oktobra javnosti predstavi rezultate analize „Mobilnost radne snage u Srbiji”. Nenad Jevtović, direktor instituta, podseća da u Srbiji ipak postoje podaci o imigraciji, što je rezultat obaveze koju je naša zemlja preuzela od EU još 2008.

– Statistika imigracija je znatno uređenija oblast. Te podatke ima Komesarijat za izbeglice, a najzanimljiviji odeljak je o radnim dozvolama, potom o dobijanju državljanstva i stranim studentima. Među ljudima koji najviše dolaze na rad u Srbiju su, na prvom mestu, Kinezi, pa potom građani Ruske Federacije, a od 2017. i Turci. Njihov broj se otad pa do 2021. utrostručio – navodi Jevtović, odgovarajući na pitanje da se broj Turaka povećava zbog gradnje auto-puteva kod nas i gradilišta poput, recimo, Moravskog koridora.

– Na četvrtom mestu su Indijci i njihov broj prevashodno raste u sektoru poljoprivrede. Recimo, ima ih u Sremu, gde je inače zabeležena najveća ekonomska aktivnost i najniža nezaposlenost. MUP je inače nedavno podelio podatke da je od početka godine zaključno sa julom izdato više od 50.000 radnih dozvola strancima u Srbiji – podseća Jevtović, i dodaje da će taj broj dozvola izdatih strancima ubuduće, odnosno do 2027, samo još više da naraste, posebno zbog izgradnje Ekspa, Nacionalnog stadiona i radova na gradnji pruge Beograd–Bar.

Njega ipak ne čudi to što je Srbiji sve više potrebna inostrana radna snaga, posebno ako se zna da se iz decenije u deceniju smanjuje broj nezaposlenih.

– Ekonomsko stanje na tržištu rada nekada, odnosno 2008, 2009. i 2012. i sada ne može da se poredi. Sada je bolje, a sve je to posledica kretanja u svetskoj privredi, ali i toga što na ovim područjima već četvrt veka nema ratova. Sada imamo oko 296.000 nezaposlenih, ali to ipak ne znači da su svi ljudi na birou rada sada trajno bez posla. Postoji i tzv. frikciona nezaposlenost, a to znači da se neko vodi da je bez posla dok ne nađe novi. Shodno tome, i ne čudi što nam sada dolaze strani radnici, jer smo ranijih decenija imali značajno više nezaposlenih – objašnjava Jevtović.

On ističe kao zanimljivost to da su državljani Ruske Federacije u vrhu stranih radnika u Srbiji, najviše iz radnih motiva, a da su ranije, na primer 2010. godine u Srbiji tražili boravak zbog sklapanja braka.

Kada je reč o inicijativi „Otvoreni Balkan”, direktor instituta navodi da je tržište rada strogo podeljeno na nacionalne korpuse.

Kao primer navodi radnika sa zvanjem električara, čija je cena rada po satu 10 evra na izgradnji Ekspa 2027, dok je cena rada takvog radnika u Nemačkoj 14 evra po satu.

– Ipak, Albancu i da se ponudi 50 evra po satu za rad kod nas, on ovde neće preći jer postoji taj zid. Radna snaga iz nacionalno-albanskog korpusa ima primarno tržište u Italiji, gde Albanci najviše idu da rade, pa potom su tu Švajcarska i Nemačka. Ipak, iako Kosovo ima karakteristike srpskog tržišta rada, radnoj snazi sa Kosova će primarna destinacija za rad biti Nemačka, a ne Srbija – ističe on i dodaje da kada je reč o građanima naše zemlje, Srbi najviše odlaze u Nemačku, a van Evrope, u SAD.

– Ipak, građani Srbije nisu šampioni u odlascima. Negativni prvak je radnik iz Albanije, jer oni najviše napuštaju svoju zemlju, pa tako na primer 20 odsto tamošnjih doktora je van zemlje, potom sledi Kosovo sa 18 odsto, a Srbija ima od 10 do 12 odsto doktora izvan zemlje. To su podaci Svetske zdravstvene organizacije – navodi Jevtović.

Kako sprečiti dalji odlazak medicinske radne snage? Institut za inovacije vidi rešenja u razvoju zdravstvenog turizma, ali i izjednačavanju primarnog i sekundarnog sektora zaštite, i za državne i privatne bolnice, dok tercijarni nivo treba da ostane pod okriljem države.

Ipak, ne tako dobra vest jeste i da u Srbiji ne raste trend povratka naših iz inostranstva. S tim u vezi, kako ističe prof. dr Vladimir Grečić, stručnjak za migracije, kada je u pitanju angažovanje radne snage, stručnjaka, pa i investicije kapitala, izvršna vlast u saradnji sa poslovnom elitom više pažnje treba da posveti srpskom iseljeništvu.

– Jer, povratak naših radnika perspektivniji je nego što je priliv stranih radnika. U Srbiji je u poslednjoj deceniji ostvaren vidljiv ekonomski napredak, o čemu svedoče visoke stope rasta priliva stranih direktnih investicija, BDP-a i smanjenje siromaštva. Tako, za mnoge kvalifikovane radnike, odluka da se vrate u matičnu državu je u velikoj meri vođena kombinacijom sumornih izgleda na razvijenim tržištima rada zapada i prilično optimističkih izgleda u matici – zaključuje prof. Grečić.